Inspektor za rad doneo je rešenje o vraćanju na rad Ivice Kostića, koji je dobio otkaz u DIS-u zbog odlaska u toalet van pauze. 

Kostić, koji je do okončanja sudskog postupka vraćen na svoje radno mesto, bio je i poverenik Samostalnog sindikata trgovine Srbije u toj domaćoj trgovinskoj kompaniji, koju je morao je da napusti jer je „prekoračio vreme za korišćenje pauze u toku rada“, a koje je proveo u službenom toaletu zbog zdravstvenih problema. 

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost i Centar za politike emancipacije pozivaju sve građane Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahtev sindikata za podizanjem minimalne cene rada.

Sredinom avgusta predstavnici sindikata, Vlade Republike Srbije i poslodavaca počinju pregovore za povećanje minimalne cene rada. Zahtev sindikata jeste da se minimalna cena rada podigne barem do nivoa minimalne potrošačke korpe.

Sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe je problematična jer ne zadovoljava minimum ekonomskih i socijalnih potreba zaposlenih i njihovih porodica. Ipak, minimalna zarada ne doseže ni do ovog nivoa, bez obzira što Zakon o radu kaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i članova njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe.

U vezi sa tim, sindikati zahtevaju da se minimalna cena rada poveća za 20% što bi uticalo i na povećanje ostalih zarada i smanjenje nejednakosti u društvu.

Minimalna cena rada predstavlja minimalni iznos koji se zaposlenom isplaćuje po radnom času ( NETO IZNOS BEZ PRIPADAJUĆIH POREZA I DOPRINOSA).

Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno ekonomskog saveta i ako se odluka ne donese u roku od 15 dana od dana početka pregovora , Vlada Srbije donosi odluku u narednih 15 dana.

Minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 radnika.

Saradnja sindikata i poslodavaca treba da pomogne organima vlasti u kreiranju ambijenta za socijalni dijalog i omogući izmene zakona o radu, zaključak je panel-diskusije na temu radnih odnosa u sektoru trgovine koja je održana juče u hotelu "Metropol".

Ovaj skup organizovali su Samostalni sindikat trgovine Srbije i fondacija Fridrih Ebert, a počasni gost bio je generalni menadžer poslodavačkog udruženja u trgovini za Berlin Brandenburg, Nils Buš-Petersen. Petersen je preneo iskustva rada u ovoj oblasti u Nemačkoj i svojim savetima ukazao na potencijalna rešenja problema sa kojima se susreću sindikati u Srbiji.

On je istakao da organizacije poslodavaca u saradnji sa sindikatima mogu da lobiraju za interese svojih članova pred predstavnicima zakonodavne vlasti, zastupaju ih u radnim sporovima i pružaju savetodavne usluge, a kao srž aktivnosti naveo je sklapanje i obnavljanje kolektivnih ugovora pomoću kojih će pregovarati o strukturama plata zaposlenih.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Radoslav Topalović saglasio se da cilj socijalnog dijaloga jeste kolektivni ugovor koji će biti najbolje moguće rešenje za interese kako radnika tako i poslodavaca. Međutim, on je istakao da je trenutna situacija na tržištu i odnos vlasti veoma nepovoljan za ostvarivanje ovog cilja.

- U Srbiji trenutno ne postoji opšti kolektivni ugovor. U javnom sektoru gotovo da su sve grane pokrivene granskim kolektivnim ugovorima, ali u privatnom sektoru situacija je potpuno drugačija. Što se tiče sektora trgovine nažalost tu nikad nije ni zaključen kolektivni ugovor - objasnio je Topalović.

Na pitanje zašto do sada nema takvog ugovora, on odgovara da je problem u Zakonu o radu, odnosno odredbama o reprezentativnosti po kojima nije realno ispuniti uslove za sindikalno organizovanje.

Pored toga, kao najveću tačku razilaženja sindikata i poslodavaca on navodi pitanje minimalne cene rada. Rešenje ovog problema leži upravo u socijalnom dijalogu koje treba da vode sindikati i poslodavci kako bi zajedničkim aktivnostima i stavovima istupili pred nadležne organe vlasti i omogućili promenu položaja radnika.

Tekst preuzet sa sajta www.danas.rs

Autor teksta: A. Popović